Fenomen zvan nasilje kod dece

Jedan od razloga zašto sam baš ovu temu izabrala za početak pisanja na blogu je taj što uvek zanemim od količine nasilja koje svakodnevno vidjam ili čitam o njemu. Najgore u celoj ovoj priči jeste činjenica da se u većini slučajeva radi o vrlo mladim osobama mogu slobodno da ih nazovem decom jer to po zakonu još uvek jesu. Zabrinjavajuća je činjenica da je maloletnička delikvencija u porastu i da raste iz dana u dan. Naslovi po novinama su i više nego bizarni i zastrašujući: ''Grupa maloletnika prebila profesora'' ili ''Zapalili macku pa sve snimili mobilnim telefonom.''

Uzroci ovakvog ponašanja su brojni: od nesređenih odnosa u porodici do igranja nasilnih video igara.

Jako veliku ulogu u razvijanju agresivnog ponašanja ima odnos roditelja prema detetu u najranijm periodu. Ako dete odrasta uz fizičko kažnjavanje veće su šanse da će i samo postati agresivno u nekom periodu svog života. Ovde glavnu ulogu ima učenje po modelu tako sto dete vidi uzor ili model u roditeljima i imitira i usvaja njihovo ponašanje misleći da je ispravno. Zato nemojte fizički kažnjavati decu već im objasnite njihove obaveze i prava i ponašajte se prema njima kao prema odraslim osobama i stavite im do znanja da cenite njihovu ličnost ali da je to što su uradili pogrešno i ne prihvatljivo. Svakako treba dete kazniti ili nagraditi zavisno od situacije ali imajte na umu da su nagrade mnogo delotvornije od kazni što je i naučno utvrđeno. I shodno tome, sledeći put kad hoćete da motivišete dete da nešto uradi bolje je reći 'ako to uradiš dobićeš čokoladu' od 'ako to ne uradis kazniću te.' 

source

Sledeći uzrok agresivnog ponašanja je igranje nasilnih video igara ili gledanje takvih filmova. U prilog ovome ide i jedan zanimljiv eksperiment o tome kako igranje naslnih video igrica utice na decije ponašanje. Decu su podelili u dve grupe: prva grupa je dobila zadatak da igra nasilnu igricu a druga grupa je igrala fudbal. Nakon dvadeset minuta igranja igrica dečaci su jedan po jedan pozivani u kancelariju na intervju o video igrama. Tada bi njihov ispitivač kao slučajno prosuo olovke po podu da bi video njihove reakcije koje su bile zapanjujuče. Svaki dečak koji je igrao ne nasilnu igricu pomogao je ispitivaču da pokupi olovke dok su dečaci koji su igrali nasilnu video igru samo pogledali i nastavili dalje da pricaju. Razlog za takvo ponašanje je što su deca nakon dvadesetominutnog izlaganja nasilju postala manje empatična i manje spremna da pomognu drugome. Ceo eksperiment mozete pogledati ovde. Zato usmeravajte decu na sport, muziku, pozorište, trudite se da kod deteta razvijete visok stepen samopoštovanja i empatije. Takođe, jako je bitno da dete zna koje su njegove granice tj. da zna šta sme a šta ne sme i da pored svojih prava ima i obaveze.

U narednim postovima baviću se više ovom temom a do tada uživajte u čitanju mojih tekstova.

Naravno, svaki komentar je dobrodošao.